Dinkić i Đelić sprovode propali neoliberalni koncept profesora iz Čikaga Miltona Fridmana poznatiji kao "Šok terapija" koji je prvu primenu imao u Pinočeovom Čileu gde je doveo do toga da polovina stanovništva živi u ekstremnom siromaštvu, dok je jedno 10% ljudi postalo ekstremno bogato. Korporacije sa središtem u SAD su divljale i izvlačile novac iz zemlje. Od totalne propasti ih je spasla samo činjenica da nisu privatizovali i predali stranicima veliki rudnik bakra .Slično je bilo i u Brazilu i Argentini. Samo tamo su, da bi to sprovodili, morali ubijati i mučiti ljude dok u istočnoj Evropi to ide nametanjem izabranim vladama kadrova koji će tu politiku da sprovode kao što su ovde Dinkić i Đelić. Knjiga Naomi Klajn "Doktrina šoka" vrlo lepo govori o svemu tome.

U nekim stvarima ste u pravu gospodine. Ono sto mi smeta u Vasem pisanju je jedna doza prepotentnosti. Pisete sa implicitnom zabranom dovodjenja u sumnju Vasih stavova. Da ovo ne bi bili neargumentovani napadi bicu konkretniji.
I ako se prihvati kao apsolutno tacna Vasa tvrdnja da bi depresijacijom dinara cene izvozne robe, izrazene u stranoj valuti, ostale iste, ne moze se zanemariti uticaj depresiranog/apresiranog kursa dinara na domacu trgovini, a ni na ekonomiju drzave generalno.
U svakom slucaju bi uvoz postao skuplji, a ne verujem da bi rast cena domace robe tako brzo na domacem trzistu pratio pad vrednosti dinara. Cak iako bi cene izvozne robe ostale iste izrazene u ino valuti, izvoznici bi dobijali vise dinara sto bi popravilo tekucu likvidnost izvoznika.
Komentari citlaca nisu pravo mesto za pisanje neceg ozbiljnijeg o bilo kojoj temi, ali sam ipak verovao da cu moci da kazem vise pre nego sto prekoracim dozvoljeni broj slova.

Znaci aparatcici su nam prvo opljackali postojecu imovinu, a sada kad su sve pokupili i dalje nas jasu reketirajuci nas za sve, i disanje bi nam naplatili, i zaduzujuci se za projekte koje isisavaju kroz stetne ugovore, tako da, eto, unistavaju i nasu decu. SVA energija ide na bogacenje kroz politiku, a svako normalan ko bi nesto radio, jer ima neku dobru ideju ili kapital, BEZI odavde.

Kako sistem iz koga KAPITAL BEZI da ga politicari-reketasi ne bi pljackali moze da se naziva kapitalistickim?! Kako sistem u kome je jedini nacin bogacenja preko MONOPOLA VLASTI moze da se naziva liberalnim? Ljudi, ovo sto mi imamo NEMA VEZE sa liberalnim kapitalizmom, shvatimo to!

Povici na liberalni kapitalizam mi mirisu na povratak majcici drzavi i socijalizmu. A ko nas tu ceka? Pa isti ovi korumpirani ministri koji nas i sada kradu!

Da se nadovežem na Stenov (Sten 3 subota, 08 januar 2011 04:27) komentar.
Dakle, uz svo slaganje sa tim komentarom dodao bih da su prihodi uvoznika i zarade iz državnog budžeta ipak vezane za dinar, dok su prihodi izvoznika vezani za evro. Dakle, obaranjem vrednosti dinara bile bi oborene vrednosti plata. Super, cene skoče, ali ko će to kupovati? Evo ko: sa druge strane imamo izvoznike, kojima će prihodi u dinarima porasti, te se njihova kupovna moć povećava. I odjednom su oni važniji ekonomski faktor nego izvoznici, što je skako jako dobro! Primera radi, ja radim u firmi koja se bavi izvozom i meni je plata direktno vezana za evro!
Sa druge strane, veća cena strane robe (relativno u odnosu na vrednot domaćih plata) i usluga bi daleko više potrošače i proizvođače da se okrenu domaćoj ekonomiji.
Sve je ovo Sten otprilike i rekao, ali ja evo da dam i svoj kratki laički komentar.

Da, da, slobodno trziste je kad su sve trgovine Miskoviceve, i kad svi, ukljucujuci i drzavu, moraju da kupuju Duliceve racunare. Ha, ha, ha...

Pomenuti Koncept razvoja Srbije služiće kao polazna osnova za predizborni marketinški program DS. Predsjednik ga je mudro inicirao tako da u prvom kvartalu bude usvojen od strane vlade (Božidar Đelić, HAHAHA) i taman će nam nešto kasnije krenuti predizborna kampanja.

Ja sam razmišljao da bi bilo dobro doprinjeti razvoju Srbije, ali sam se onda upitao.. zašto da doprinesem nečemu što će vladajuća totalitarna i antisrpska stranka koristiti za ponovno zadobijanje vlasti? Njih nije briga ni za koncept ni za razvoj, jer da je tako ne bi čekali 10 godina da pokrenu inicijativu. Bitna im je vlast, moć, novac, sujeta, i da se u dokumentu što češće pominje riječ "evropski".

Ako se NSPM ili neka normalna organizacija odluče da prave koncept rado ću učestvovati.

Taj državni monopol na uvoz računara i da postoji nije u funkciji zaštite domaće proizvodnje računara koja ni ne postoji.

Urose, naravno, pustice oni TEBE da za sebe doneses racunar, ali svaka drzavna firma (a takvih je puno), agencija, i ministarstvo mora da kupi preko njega. Uz napumpanu cenu, naravno, koju svi mi placamo, kao i sve drugo. A i mnoge privatne firme ako misle da dobiju bilo koji posao sa drzavom, ne samo njegove racunare nego ima tu i-hi-hi i DSovih i SPSovih i G17 firmi koje moraju da se "ugrade" u svaki posao a ostali mogu tek kao podizvodjaci, pod uslovom da kupe racunare, kamione, sta li vec treba od "odabranih".

Zato nam je jedina nada da se nekako resimo nase "argentinske hunte", inace ce nas sahraniti. Samo da JEDNOGA skinemo zbog kradje sve bi se promenilo ili bar krenulo na bolje. Setnje, udaranje u serpe, protesti preko medija, da JEDNOGA skinemo, pa da vidis kako ce svi drugi ministri odjednom da pocnu da vode racuna kako i na sta trose.

Zapadna Evropa i Nemačka su se posle Drugog svetskog rata izgradile uz pomoć Maršalovog plana. Tim planom su SAD poklonile Evropi 12 milijardi dolara, što je bilo 5% od GDP SAD. Plan se provodio tokom 4 godine, što znači da su SAD poklanjale Evropi po 1,25% svog GDP svake godine. Evropa je povećala proizvodnju za 30%, i brzo se oporavila od posledica rata. Maršalov plan je bio poklon odnosno nekreditni novac.
Za poslednjih nekoliko decenija Kina je zabeležila brz porast svoga GDP (društvenog proizvoda). To je Kina učinila otpisujući svoje kredite i pretvarajući ih u poklon, tj. u nekreditni novac. Kinu su sledile Indija i Jugoistočna Azija, kao i Južna Amerika.
Pre nekoliko dana londonski "Ekonomist" je objavio da se u poslednjoj deceniji, među deset zemalja, koje se najbrže razvijaju, nalazi i 6 afričkih zemalja. Ceo svet se razvija kao nikad u prošlosti. Zaostaju samo SAD i EU, koje istrajavaju na kreditnom novcu. U SAD i Engleskoj takođe se radi na uvođenju nekreditnog novca.